U vremenu kada veštačka inteligencija menja ljudsku misao i transformiše mnoga uredništva pisanih i digitalnih medija, i dalje se suočavamo sa činjenicom da su osobe bez vizuelnih informacija ostavljene u “digitalnom mraku”. Razvojem savremenih formata: podkasta, audio-knjiga i transkripata, postaje jasno da njihovo izostavljanje nije samo stvar uredničke nezainteresovanosti, već kršenje osnovnog ljudskog prava na informisanje.
U eri vizuelne dominacije, gde naslovne strane portala “vrište” fotografijama, kliktabilnim naslovima i neretko video snimcima bez tona, više od 12.000 slepih i slabovidih osoba u Srbiji ostaje na margini informacionog toka. Renesansa audio formata može i mora promeniti sliku savremenog društva i servisa informisanja.
Tradicionalni veb-portali danas su postali digitalni “buvljaci”. Pored pristupa vestima, oni su pretrpani banerima, neoznačenim fotografijama i reklamama. Od tehnološke opreme do voća i povrća. Iako portali moraju biti finansijski održivi, čini se da nisu “održivi” za slepe i slabovide ljude u Srbiji.
Audio-vesti nisu samo trend ili luksuz, već nužnost. Za medije, to je etički imperativ. Novinarstvo u javnom interesu mora biti dostupno svima, a ne sme ostati privilegija onih koji vide, dok ovaj problem ignorišu.
Iako globalni trendovi idu ka potpunoj inkluziji, Srbija je i dalje u sivoj zoni. Da li su domaći digitalni mediji dovoljno pristupačni? Odgovor je, nažalost, uglavnom ne. Vodeći informativni portali i dalje ne ispunjavaju ni osnovne standarde pristupačnosti.
Dok prosečan građanin informaciju dobija u sekundi, slabovida osoba mora da se probija kroz lavirint nepristupačnog koda. Digitalni jaz ovde nije pitanje posedovanja uređaja, već dizajna koji diskriminiše. Mediji u Srbiji moraju shvatiti: nepristupačan sajt znači svesno isključivanje velikog dela populacije iz društvenog dijaloga i stvaranje duboke digitalne nejednakosti.
Budućnost medija nije samo u onome što vidimo, već i u onome što čujemo. Audio-revolucija za slabovide osobe nije pitanje tehnologije, već dostojanstva. Medijska pismenost u 21. veku podrazumeva svest o jednoj jednostavnoj istini: informacija koja nije pristupačna svima – zapravo nije ni javna.
