Planinski region Homolje, na istoku Srbije, poznat je po gustim šumama, čistim izvorima vode i bogatom biodiverzitetu s više od 140 zaštićenih vrsta, ali i značajnim ležištima minerala. Uprkos tome što ga mnogi nazivaju „plućima Srbije“, ovaj kraj se suočava s ozbiljnom ekološkom pretnjom usled planiranih rudarskih projekata, posebno onih vezanih za eksploataciju zlata.
„Zlatna koka“ ili velika pretnja
Najveći projekat koji se planira u Homolju je rudnik zlata „Čoka Rakita“, kojeg razvija kanadska kompanija Dundee Precious Metals (DPM) kroz svoju podružnicu Crni Vrh Resources. Ovaj rudarski poduhvat promenjenog namena izdvojiće veliku površinu zemlje za podzemnu eksploataciju, preradu rude i prateću infrastrukturu. Studije kompanije obećavaju značajne investicije i proizvodnju zlata tokom oko deset godina, ali stručnjaci i lokalne organizacije upozoravaju da bi njegovo otvaranje moglo dugoročno ugroziti vodne resurse i prirodne sisteme regiona.
Foto: Predrag Ilić
Tihe posledice istraživanja
Iako se mnogi planovi rudnika još nalaze u fazi prostornog planiranja i procene uticaja na životnu sredinu, prve naznake problema već se pojavljuju. Lokalni aktivisti i dokumenti iz nezavisnih istraživanja ukazuju na promene u ekosistemu usled bušenja i izgradnje privremenih objekata, uključujući turbidnost i zamućenje izvora reka, kao i direktnu pretnju ugroženim vrstama poput rečnog štićenca i ptica čija su gnezda pogođena aktivnostima u neposrednoj blizini.
Foto: Tijana Jevtić
Slaba reakcija institucija
I dok kompanije insistiraju da će poštovati zakonske i međunarodne standarde zaštite, dosadašnje reakcije nadležnih institucija često su kritikovane kao nedovoljne ili neadekvatne. Aktivisti tvrde da je dozvoljavanje istražnih radnji bez jasnog nadzora doprinelo degradaciji lokalnih tokova vode i potencijalnoj ugroženosti izvora pitke vode, dok država nije uspela da pravovremeno reaguje na sve prijave o nelegalnim ili štetnim radnjama.
Foto: Nada Ćosić
Lokalna mobilizacija
Uprkos institucionalnom ćutanju, civilno društvo i organizovane grupe poput Ris Rendžera Istočne Srbije aktivno se bore za očuvanje Homolja. Oni ne samo da dokumentuju stanje i edukativno informišu javnost kroz terensko izveštavanje i medijski sadržaj, već i organizuju tribine, filmske projekcije i razgovore sa zajednicama kako bi izgradili širu mrežu podrške za odbranu prirodnih resursa i zdravlja ljudi.
Izbor između profita i prirode
Homolje se danas nalazi na raskrsnici između ekonomskih interesa i potrebe za očuvanjem životne sredine. Dok rudarska ulaganja obećavaju profit i nova radna mesta, potencijalne posledice po rečne slivove, izvore vode i lokalne ekosisteme ostaju neizvesne i zabrinjavajuće. Javna rasprava, transparentnost i jačanje nadzora nad eksploatacijom mineralnih resursa ključni su za balansiranje razvoja i zaštite prirode u ovom delu Srbije.
